POPs hemikalije – osnovne informacije
POPs hemikalije (Persistent Organic Pollutants) predstavljaju dugotrajne organske zagađujuće supstance odnosno organska jedinjenja koja su toksična po ljude i ostali živi svet, bioakumulativna i perzistentna u životnoj sredini. Ova jedinjenja su otporna na fotolitičku, hemijsku i biološku degradaciju, što omogućava da u životnoj sredini ostanu nepromenjena dugo vremena. POPs hemikalije su slabo rastvorne u vodi, a veoma dobro u mastima, pa lako prolaze kroz fosfolipidne strukture bioloških membrana, nakon čega se deponuju u masnom tkivu i drugim tkivima sa visokim sadržajem lipida. POPs hemikalije su obično delimično isparljive, što omogućava njihov atmosferski transport na velike udaljenosti. Sve ove osobine obezbeđuju široku rasprostranjenost ovih jedinjenja u životnoj sredini, čak i u onim regijama u kojima nikada nisu bile korišćene.
Ova svojstva POPs hemikalija čine da one postanu jedna od glavnih tema u oblasti zaštite životne sredine za koje je prepoznata potreba za strateškom akcijom na globalnom nivou. Kao odgovor međunarodne zajednice za sistemsko globalno rešenje problema POPs hemikalija, doneta je Stokholmska konvencija o POPs hemikalijama koja je stupila na snagu 2004. godine.
Osnovni cilj Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama (POPs) je zaštita zdravlja ljudi i životne sredine od POPs hemikalija. Države potpisnice ove Konvencije imaju obavezu da utvrde, zabrane ili ograniče proizvodnju, promet i korišćenje POPs, kao i obavezu da smanje, odnosno eliminišu emisije 22 POPs hemikalije (aldrin, hlordan, DDT, dieldrin, endrin, heptahlor, heksahlorbenzen (HCB), mireks, toksafen, PCB, PCDD/PCDFs i dr.) u životnu sredinu.
U tabeli su prikazane stare i nove POPs hemikalije:
Tabela 1. Nove i stare POPs hemikalije
| Grupa POPs-ova | 12 starih POPs | 10 novih POPs |
| POPs pesticidi | aldrin, hlordan, DDT, dieldrin, endrin, heptahlor, heksahlorobenzen (HCB), mireks i toksafene |
lindan (γ- HCH), hlordekon, pentahlorobenzen, α-HCH, β-HCH i endosulfan |
| Industrial POPs | PCBs | PFOS, heksabromobifenil PBDEs (tetrabromodifeiyl eter i pentabromodifenil eter; heksabromodifenil eter i heptabromodiphenyl ether) |
| un POPs | PCDDs, PCDFs, PCBs and hexachlorobenzene (HCB) | α-HCH, β-HCH and pentachlorobenzene |
PCBs Srbija
Artikli
Cilj ove stranice je da da osnovne i tehničke informacije o polihlorovanim bifenilima poznatim kao PCB jedinjenjao kao i o njihovom uticaju na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Osnovni cilj je da se javnost u Srbiji upozna sa Nacionalnim implementacionim planom za zbrinjavanje PCB kontaminacija, zakonskim propisima i regulativama kako u Republici Srbiji tako i u Svetu. Ova stranicam ima za cilj da pomogne svim vlasnicima PCB kontaminiranih uređaja i otpada i da ih usmeri na zakonske propise i procedure, tehničke i sigurnosne procedure za pravilno rukovanje i zbrinjavanje PCB kontaminiranih ulja, opreme, zemljišta i da ih uputi na relevantne institucije i provajdere.
Stokholmska konvencija
Stokholmska konvencija o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama (POPs) je usvojen na Konferenciji održanoj 22. maja 2001. u Stokholmu, u Švedskoj. Konvencija je stupila na snagu 17. maja 2004. godine.
PROČITAJ VIŠE
PCB jedinjenja
Polihlorovani
bifenili (PCB) su aromatska, sintetička, hemijska jedinjenja koja se ne pojavljuju
prirodno u okruženju. Oni se sastoje od bifenil strukture sa dva povezana benzenova prstena u kojima neki ili svi atomi vodonika
su zamenjeni atomima hlora.
Gde se PCB jedinjenja mogu pronaći?
PCB jedinjenja prvi put su
identifikovania u 19. veku i počela su da se proizvode u industrijskim
razmerama od 1929. godine. Intezivno su se koristili u periodu od 1920. i 1980. godine.
Uticaj PCB jedinjenja na zdravlje ljudi i životnu okolinu
PCB jedinjenja imaju sve
karakteristike opasnog otpada u koji se ubrajaju ne samo zbog svoje
toksičnosti, već i kancerogenosti, teratogenosti i mutagenosti, odnosno
biohazardnih karakteristika i kao takav negativno utiče na zdravlje ljudi i
biosistema.
